Trupa "Balija" odrežaće koncert 22. oktobra u velikoj tvorani Strava centra i time obeležiti 350 godina postojanja na užičkoj sceni, najavljeno je na kajtu Splava centra

He, strava. Još uvek kenjaš. Jel ovo ona ribarnica iz spota za "Graciju"?

da, da, odmah do "Kore kod Bore"

izvor: Funguerilla.com (nemam pojma odakle im ove fotke, bile su na Fejsu, ali mogu da ih vide samo prijatelji, ko li me prodao Amerima, pa me sad ismevaju ko Borata?)

We all have a lots of photos from our trips and journeys and each of them certainly means a lot to all of us. With the help of these pictures, beautiful moments spent on the various journeys can last forever. However, we must admit that all these pictures are done using the same pattern and are therefore are quite boring. We all have images from the same place, next to the same sights. Here are a few witty individuals who have tried to break this routine. If you ask them, Paris and London trash cans are equally interesting places to take photo at, just like the Eiffel Tower or Big Ben.

 

Nije teško biti najgori!

izvor: Kurir

Nemam pojma kakvu ste asocijaciju imali na naslov ovonedeljne kolumne. Danas ovde svakako neće biti reči o žeđovanju na stiroporu, o nagodbama s tužilaštvom, o rijaliti programima, nepobedivom vickastom teniseru ili Nataši i Dači, nepresušnim izvorima inspiracije. Ovo je priča o svačijoj najdražoj pank grupi sa prostora bivše Jugoslavije – KUD Idijotima.

Ove godine idijoti su napunili čak trideset godina postojanja - fiju fić! Nažalost, „stare pizde“ nisu još uvek u mogućnosti da odsviraju rođendanski koncert, pošto je Tusta, pevač benda, obznanio da je ozbiljnije bolestan – rak grla i rak pluća.

Ovo je fanove totalno sjebalo – na KUD Idijote se uvek gledalo kao na jednu vrstu stripovskih likova – pa zar strip junaci nisu neranjivi?

Još od dana kada su se jedan stari hipik, noćni čuvar u ludnici, brodski stolar i električar na brodogradilištu, skupili i napravili Idijote, nije bilo takvog benda koji je u burnim vremenima koja su sledila uspeo da se sačuva od svih iskušenja i ne razočara nas. Tokom devedesetih, Čorba, Film, Psihomodo, Kazalište i mnogi drugi nisu odoleli a da se najnabalnije ne uključe u opšte ratno pičkaranje. Ni naši junaci se nisu pravili da se oko njih ništa ne dešava, ali njihov komentar bio je „glupost je neuništiva“, „ma šta mi uradili, ma šta mi govorili, ja sjećam se... te“,odnosno „jebem ti rat ti jebem da ti jebem ti rat ti jebem, u zagradi da ti jebem ti rat...“. A upamćeni su i kao prvi bend iz Hrvatske koji je nakon rata nastupio u Srbiji.

I dalje verni naglašenoj levoj orijentaciji, još od vremena kada su osamdesetih izazivali skandale po Italiji, svirajući pank verzije čuvenih partizanskih pesama „Bandierra rossa“ i „Bella ciao“, pa do komada kao što su „Sirotinja uvjek najebe“, „Neću da radim za dolare“ ili „Amerika (anti-anti)“...  U priči o „majstorima sa mora“ nikako ne smemo da propustimo da pomenemo neke od najlepših ljubavnih pank pesama kao što su „Kad sunce opet zađe“, „Za tebe“, „Maja“ ili „Pjesma o ribaru Marinu, Mari i moru“, koje dok slušamo prosto možemo da osetimo miris Jadrana i zavodljivi dah Istre.

Kolege iz njihove generacije, kao recimo neki od članova grupa koje se pojavljuju na Paket aranžmanu, sada su ozbiljni ljudi u odelima, koji direktno utiču na naše živote savetujući političare i prateći reakcije plebsa u u okviru specijalnih agencija. Neki su kao vazdan nadrndani Štulić, davno spakovali kofere i napustili ludila ovdašnjih prostora, a neki se poput Partibrejkersa ili Discipline kičme izgubili u sopstvenoj pokondirenosti. Njihovim komšijama iz grupe Let 3 potrebni su konstantni skandali kako bi zadržali pažnju na sebi. A tu je i čitava plejada, uglavnom mlađih, prepotentnih i naglašeno urbanih bendova, koji za slabo interesovanje publike, uvek imaju rezervno opravdanje u turbo folku, Ceci, Džeju i „Grand paradi“.

Kao jedini pank bend dostojan svojih uzora iz grupe Ramons, Idijoti ostaju verni svojoj publici, pesmicama od tri rifa, puležanskim pustim ulicama, idijotskim (u najboljem smisli te reči?) stihovima i neizbežnoj samoironiji. Dok većina muzičara ne uspeva da ukroti svoju taštinu (koja ovoj branši nikada nije manjkala), Idijoti i dalje pevaju „ mi smo ovdje samo zbog para, drugo nas ne zanima; mi nismo liga, nismo trend, mi zapravo i nismo bend... uvjek smo pričali gluposti i još nismo naučili svirati“.

Branko Črnac Tusta već je prošao prvi ciklus hemoterapije i oporavlja se kod kuće u Puli. Ove godine Idijoti planiraju novi album čiji je radni naslov „Zbogom Istro (Smrt ustašstvu)“. A dotle  - plovi, plovi moj mornaru, duboko je more...

(potražite istorijski uzor - "smederevski nužnik" je istorijska činjenica!)

Zašto su se Kosorova, Pahor i Tadić ustručavali od odlaska u toalet?

I svratiše mili Borisovi gosti, Jadranka i Borut, u Smederevo. U velelepnu vilu na Zlatnom brdu, nekadašnju letnju rezidenciju porodice Obrenović, imanje sa kojeg se preko Dunava na Banat pruža najlepši pogled sa obronaka Šumadije. Potonjih vekova „Kraljevim vinogradom“ prodefilovaše mnogi znameniti gosti, dvorski umetnici, svite uglednih evropskih dvorova, lideri nesvrstanih, Titovi udbaši... Snimali su se filmovi i serije, Slobini ministri privodili su švalerke, a Kusta Maradonu. Kapije objekta opremljenim zlatnim nameštajem i vrednim umetničkim eksponatima, ipak su do dana današnjeg ostale zatvorene za obične smederevske smrtnike.

Priča se da su se prekjučerašnji gosti (okupljeni u šatri koju je Gadafi darovao Titu), bez obzira na bogatu gastronomsku i enološku ponudu, ipak ustručali od obilnijeg konzumiranja iznesenih đakonija. Verovatno iz straha da ih ne pritera do zloglasnog kraljevog nužnika, upisanog velikim smrduckavim slovima u istoriju dinastije Obrenovića. Naime, u epizodi poznatoj kao „smederevski nameštaj“ ili „smederevski nužnik“, Smederevci koji baš i nisu mirisali Obrenoviće pokušali su originalni atentat na kralja Milana. Pod poljskog klozeta zamenjen je trulim daskama, pa kada je Njegovo visočanstvo tokom noći moralo „sporadi sebe“ do nužnika, završilo je do guše u fekalijama.

Zbog ovog i sličnih gestova gostoprimstva, Smederevo je palo u nemilost čije se posledice osećaju i danas. Između Beograda i nekadašnjeg prestonog grada, nikada nije izgrađena direktna pruga, a umesto da se u čuvenom vinogradarskom kraju insistira na proizvodnji vina i grožđa, grad je ipak poznatiji po topljenju gvožđa.

Smederevci su vazdan znani po britkoj nušićevskoj ironiji. I gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, pred dolazak ugledne trojke, smislio je izvrsnu prvoaprilsku šalu – najavio je da će goste poslužiti „smederevkom“, čuvenom autohtonom sortom vina. Hahaha, kakav šaljivdžija! Kada ste, dragi čitaoci, poslednji put pili „smederevku“ a da nije bila iz makedonskog Tikveša ili neke druge nesmederevske vinarije? Ukucajte u gugl pretraživač „vino iz Smedereva“ i pretraga će se završiti sa - No results found for "vino iz Smedereva". Izgleda da više niko ni ne pominje blagotvorni napitak koji se u ovom kraju spravljao još od vremena rimskog cara Proba.

Ovom prilikom gostima je ponuđeno vino sa padina Fruške gore, iz jedne iriške vinarije. Kako ih je samo gradonačelnik navozao - au, koji car! To je kao da Jadranka pozove Borisa na Jadran, kad ono nigde mora – tek Palićko jezero. Ili Pahor zovne na skijanje, a ono nigde Kranjske gore - ravno ko Srem.

Smederevo bez vina, Zlatno brdo bez zlata – nema grožđa, ali ima gvožđa! Sa železare “U.S. Steel” ponosno se vijore američke zastave i stubovi kancerogenog dima. Kontaminacija je tolika da se na groblju traži parcela više za sve one koji su nažalost izgubili životnu utakmicu sa malignim obolenjima. Ali nije to ništa, još bliže gradu, na kilometer od čuvene tvrđave, s druge strane mrtve Jezave koja se ovde uliva u Dunav, počinje i gradnja rafinerije nafte. Ali čemu briga? Kažu da je savremena tehnologija, koju investitori sele iz svoga dvorišta, bezbedna gotovo kao i nuklearka u Fukušimi.

A nekada buntovni Smederevci ćute da ne izgube i ono malo crkavice ako posao uopšte imaju, ili bulje u fudbalske rezultate na teletekstu, čekajući da im druga norveška ili treća engleska divizija donesu bogatsvo i sreću.

Šta bi s onim trulim daskama?

shirim ruke u nemotji i neznanju....

Kaže se:" Šupak im materin žut" iliti "Materin im dukat žut".
"Bolje da ih mama isprdela u čučavac"

shta si sad pisao? preprichaj mi.

majstorluk!
e ako ovo treba (mislim ne treba ništa, ali ovo?) cenzurisati, onda do kurca!

Tri decenije legendarne kompilacije

“Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata! Baš na današnji dan, pre okruglo trideset godina, za petnaesti rođendan dobijem od drugarice taj neobjašnjivi album, zvuk koji mi totalno zavrti mozak”, priseća se komšija sa trećeg sprata. Priveo me u hodniku, insistirao da svratim, kaže mora da časti. Iz crvenog omota s logom robne kuće “Beograd” pažljivo vadi ploču kao neprocenjivo vrednu relikviju. Pucketavo kreću prvi taktovi Šarlove generacijske himne “Ona se budi”.

“Kad sam ovo prvi put čuo, osetio sam neki ludački nalet slobode, otvorile se neke nove dimenzije. Stigao je novi talas! Tek sad provaljujem da je ova kompilacija postavila same temelje naše duhovnosti, državnosti i urbanosti. Bez nje ne bi bilo ni Discipline, ni Brejkersa, ni Obojenog programa, ni Ramba. Ne bi bilo ni “Hita meseca”, ni najboljih filmova na svetu “Dečak koji obećava”, “Davitelja”, “Kako je propao rokenrol”... Ma načisto bi nas pojela opšta seljana, ne bi bilo ni B92, ni Petog oktobra, ne bi bre bilo ničega!”.

Dok komša počinje da peni, u pozadini čujem Gileta iz Orgazma kako paranoično stenje: “Jer ja neću da sam sam, kad krokodili dolaze...”

“Uh, uh, dušice, oladi malo, proradiće ti čir”, smiruje ga žena dok nam cedi ostatke izlapelog dvolitarskog piva. “Sve je to lepo, ali ja pozelenim na ‘Plamene zore bude me iz sna’. Izlizano više do bola.”

“Ćuti ti, kad si došla u Beograd da studiraš znala si samo za Čorbu, Azru, Bregu i Atomsko sklonište. Čak si me vodala na koncerte Neše Leptira, Pušenja i Plavog orkestra. Šta sve neće da istrpi čovek kad je zaljubljen!”.

“E, oduvek si bio isključiv! Slušala sam sve što mi se sviđa. Rano Kazalište i Film, pa Haustor, Videosex, Kud idijote... I rani Piloti i Zana su bili OK, što da ne? Onda iz Novoga Sada Laboratorija zvuka, Pekinška patka, pa i Luna i La strada za koje ti nisi ni čuo. Da ne pominjem činjenicu da kompilaciju “Artistička radna akcija” nisi imao strpljenja ni da odslušaš do kraja, a za bendove sa Modlijevog “Demo topa” si ko mamin razmaženko kukao da su ti suviše opskurni.”

“E, super si ti, voliš sve što vole mladi, jel? ‘Paket aranžman’ je vrh, nema dalje, okretnica, plafon, razumeš! Jedini dostojni naslednici bi eventualno bili Darkwoodi, Sila i Kanda Kodža i Nebojša. Hajde da kažemo, nakratko i DLM i Plejboj”, nastavlja da joj soli pamet uz zvuke “Zlatnog papagaja”.

“Čoveče, 2011. je godina! Tadićevi idoli Šaper i Krstić vladaju Srbijom! Vlada Divljan ti na svakih pet minuta iskače iz televizora u reklami za banku: ‘Uuu, kakav radostan dan, uuu, uzmite kredite, uuu, uđite u dužničko ropstvo...”. Esidom sprženi Gile pedofil i dalje zavodljivo pevuši osnovkama, a pokojni Milan i Vd su nažalost davno prešli preko crte. Još samo LDP pravi sebi reklamu inicijativom da neko ogavno parčence trotoara ispred bivšeg Doma omladine, sada Američkog kulturnog centra, nazovu Plato Milana Mladenovića.”

Srećom pa im nadmudrivanje pojačano iritantnim ponavljanjem Idola „a ja kažem a, gde je Amerika“ prekida sin. Stiže sa treninga, baca na pod torbetinu s opremom pevušeći: „de-mokrate, hoće da nas pre-vare, kažu hoće u Ev-ropu, lažu decu Sr-bije...“

„Evo ga i ovaj“, nastavlja komšija. „Gospode, gde li sam pogrešio? A još kao bebi puštali smo mu samo Vampire, Đavole, Kristale, Jarbole, Del Arno, Evu Braun... Dobro, kad je nevaljao, pusti mu tata i Kaznu za uši, Block out, Bjesove, Dža ili bu, Direktore, Let 3, Satana Panonskog... Bar da sluša ove popboksovske bendove Goribor, Repetitor, Petrol... Ili onu Zemlju gruva, onaj Sevdah i Svi na pod - bar su ti oni sad u svakoj čorbi mirođija.. Nego stvarno mislim da vi klinci treba da se iscimate sad, evo hoće i ’Akademiju’ da vam zatvore.“

„Ćale, ne smaraj, zabole me baš za te bolide. Jedine gitare koje varim su ti Mortal Kombat i 357. A boli me baš i za Akademiju, i za SKC – pa tamo ni ti više ne ideš. Neka probaju Marakanu da zatvore, pa će da vide!“

A ja ih samo slušam, ćutim i smeškam se da ne ispadnem glup. Skidam majicu i poput magneta lepim kašike i ostale metalne predmete na gole grudi. Ide pesma „Niko, niko, kao ja...“

eh, kakva ploca.

Jedan od boljih postova koje sam pročitao i najbolja ploča koju sam čuo, a koju i danas često slušam sa istim oduševljenjem kao i prvi put.

ja sam do kraja na zeninoj strani.

Boris Baksuz

Nakon odlaska srpskog predsednika Japan osvanuo u ruševinama!

Nema ko nije pomislio isto. Ali iz nekakve lažne pristojnosti, autocenzure ili straha, niko ozbiljnije i glasnije da se pozabavi ovom temom. Kako to da čim Tadić sa svojom svitom napusti zemlju izlazećeg sunca, dolazi do nezapamćenog cunamija izazvanog zemljotresom jačine čak 8,9 Rihtera, više hiljada puta razornijem od atomske bombe, koji guta i lomi čitavu severoistočnu obalu Japana, pomerajući čak i zemljinu osu i skraćuju dan za nekoliko delića sekunde?

Brojni svetski astrolozi, numerolozi, kabalisti i kolege iz srodnih disciplina mudro primećuju da je ovaj period marta fatalan po najuticajnije ličnosti u novijoj srpskoj istoriji. Slobodan Milošević je preminuo 11. marta, baš na datum kada se dogodio i katastrofalni cunami, dok je Zoran Đinđić tragično skončao 12. marta, na dan kada se u Japanu dogodio niz pratećih zemljotresa i nuklearnih havarija.

A kako to da trenutno prvi čovek Srbije napušta predapokaliptični Japan baš u ponoć pred ova dva datuma (avion je poleteo u 23.30, a vazdušni prostor napustio tačno u ponoć)?

Astrolozi podsećaju da su i Đinđić i Milošević bili Lavovi u horoskopu. Za Lavove je karakteristična borbenost, beskompromisni nastupi, ali i vatreno srljanje. Lavovi ne uzmiču pred opasnošću i očekuju od drugih da ih slede. Ukoliko procene da im je pozicija ugrožena, postaju diktatori i sadisti, agresivno nipodaštavajući tuđu volju, odluke, pa i sam život.

Sa druge strane, za njihove naslednike, dve najdominantnije figure sadašnje vlasti, Tadića i Dačića, inače Jarčeve u horoskopu, karakteristična je naglašena pragmatičnost i proračunatost, tako da nije ni čudo da oni deluju u tandemu, a ne u konfrontaciji. Jarčevi umeju praktično da ustuknu pred opasnostima, ostavljajući druge u “zapaljenoj” kući i zakopavajući svoj karmički otpad i nesreću daleko od sebe. U skladu s tim, smatra se da je Tadić, baš u periodu očajničkog lickanja Vlade, na neki način donirao sav karmički talog njenog prethodnog delovanja japanskom narodu, mudro se čuvajući “martovskih ida”. Pažljiviji zapažaju i detalj da je pri pozdravnom klanjanju, srpski predsednik japanskog cara gledao u oči, što u istočnjačkoj tradiciji ne predstavlja znak poštovanja, već naprotiv - odraz nečiste savesti i nepoverenja.

U srpskom narodu postoji verovanje da je „deveti tornik najzlosrećniji među utornicima“ (zato je ovaj dan izabran za slavu ovdašnjeg zvaničnog udruženja baksuza, ugursuza i namćora “Dobra narav” iz Kruševca). Simptomatično je da je prvi radni dan Tadićeve posete Japanu, pao baš na 8. mart, deveti utorak u godini!

Uz to, prvi u nizu zemljotresa (jačine 7,3 Rihtera) potresao je Tokio još u sredu 9. marta tačno u podne, baš u vreme dok je predsednik Srbije ručao sa japanskim carem Akihitom u carskoj rezidenciji u Tokiju. Deveti mart takođe predstavlja značajan datum u novijoj srpskoj istoriji, a simbol je revolucije, nemira i bunta, koji se u poslednje vreme sve konkretnije dozivaju u izmorenoj i opljačkanoj Srbiji.

Zbog očigledne kauzalnosti kobne Tadićeve posete Japanu i potonjih nemilih događaja, i u ostalim državama počeli su da cvikaju, tako da zemlje koje bi trebalo da poseti naš predsednik uveliko otkazuju sastanke, a pod znakom pitanja je i dolazak Putina u Beograd. Posle svega, ni građanima Srbije nije sve jedno, tako da pri svakom Tadićevom pojavljivanju na televiziji ili samom pominjanju njegovog imena sujeverno kuckaju u drvo, bacaju so preko ramena, triput pljuju ili se hvataju za onu stvar kako bi oterali malera.

 

:) Maximum bambija za naslov!

Pogledajte ovu grupu, kada je objavljeno, pa ćete videti da niste usamljeni. Isto mislimo: http://www.facebook.com/home.php?sk=group_126702690732548&ap=1

čini mi se da je i ovo trebalo da bude objavljeno u najvećem tiražu, ali neđe je zapelo

e, sve je živa istina, jebote

Ako građani nemaju za gradski, neka se voze taksijem!

Odlučujete da se ipak švercujete. Samo budala bi bacila sto dinara za tu jednu stanicu, rezonujete. Kakva smelost! Kako drsko od vas!

I taman što krenuste, starica kraj vas skida masku i elegantno vam tura legitimaciju pod nos – kontrola u civilu. Ponizno se izvlačite kako vam je novčanik ostao u drugim pantalonama, spremni da klisnete čim se otvore vrata na sledećoj. Ali istog trenutka okružuje vas garda fluoroscentnokošuljaša. Obruč oko vas se steže, iz prednjeg dela vozila hitro se probija vod komunalne žandarmerije. Tada shvatite da je većina putnika zapravo u funkciji kontrole karata – komunalni specijalci, špijuni, inspektori, tasteri, krtice, GSP divizija, Sudija Dred… Čak i jedan robot – komunalni Robokap!

Vrata se otvaraju, ali nemate kud. Primećujete da je raskrsnicu blokirala vojska barikadama s bodljikavom žicom. E vala nećete ovaj put izmlatiti jadnog vozača i oteti vozilo. Čuju se i zvuci helikoptera u niskom letu.

Oniža fluoroscentna gospođa saopštava vam ledenim glasom: “Platite doplatnu kartu na licu mesta 1.500 dinara. Angažovanje komunalne policije stajaće vas dve i po hiljade. Ne platite li sada, sa sudskim troškovima vam ode 25.000 dinara. Ako ne platite u roku od osam dana, biće vam konfiskovana sva imovina. Ukoliko vam je već oduzeta zbog neplaćanja komunalnih usluga, osudiće vas na tešku robiju. Ukoliko ste već osuđivani zbog prethodnih švercovanja i čekate na red za zatvor, šalju vas direkt na električnu stolicu. Ako kojim slučajem već dugujete i za struju, električna stolica se zamenjuje davljenjem golim rukama.”

“Pa i bilo je vreme da se uvede neki red!”, komentariše putnica sa rukama u vazduhu i uredno otkucanom kartom u zubima. “Gledam sinoć u ‘Insajderu’, neki imaju i po sedam osam kazni, a naše sporo pravosuđe ih još drži na slobodi.”

“Užas! Pa šta se još čeka?”, pridružuje se građanin sa pričvršćenom markicom na reveru kaputa.“Jel’ treba da neko od njih zapali cigaretu na nedozvoljenom mestu, da pazari pivo posle deset uveče ili pretrči ulicu van pešačkog da bi se neko setio da ih stavi pod ključ? O, zemljo Srbijo!”

“Sada kada je kriza prošla, šverc je čista obest!”, s poda dobacuje beskućnik koji živi u prevozu i koji na svakoj okretnici revnosno ukucava kartu.”

“A i nezaposlenost je stvar mračne prošlosti”, zaključuje ona građanka. “Evo, komunalna policija i fluoroscentnokošuljaši primaju sve koji ne beže od rada”. 

Po svemu sudeći, švercovanje u luksuznim vozilima javnog saobraćaja odlazi u istorijske čitanke. I nesposobne i nepoštovane ridže, stvar su prošlosti. U strahu od novih moćnih kontrolora, čak je i Zeleni zub stao u jedan od nepreglednih redova za kupovinu pretplatne markice. I švercerska mafija, poznata iz dokumentarca “Mala trola puna kontrolora” (potražite na Jutjubu), nedavno je pala u policijskoj akciji “Okretnica”.

Na kioscima je sve teže naći kartu, pošteni građani u strahu prave zalihe. Neki pri ulasku u vozilo za svaki slučaj ukucaju i po više komada, na svakom automatu po jednu. Niste li pri parama, eto i povoljnih bankarskih kredita za prevoz.

A i što biste se uopšte vozili gradskim? Kupite auto ili jednostavno sedite u taksi ko čovek. Vožnja bajsom je još zdravija, a i sasvim bezbedna među svim tim pažljivim vozačima autobusa i tramvaja. Ili kupite stan blizu posla ili za iste pare trospratnu kuću u nekom manjem mestu gde možete svuda peške ili volovskom zapregom.

izvor: Kurir

- hocemo prevozom ili peshke?-
- ma shta pre naidje...-

ahahaha

HAHAHA baš me nasmeja ova vizija pravne države Srbije :-)

Kako stvoriti poslušne radne robote, programirane da u deset uveče padnu u hibernaciju?

Već po Opštoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima čoveka, svakom pojedincu se garantuje pravo na razonodu, veselje i opuštanje, što podrazumeva i povremeni noćni provod i nesmetano lumpovanje do zore. Ipak, u nastavku okrutnog eksperimenta čiji smo zamorčići, ide se toliko daleko da se postepeno ukida čak i sveta institucija kafane. Da stvar bude još bizarnija, osim ograničenja radnog vremena ugostiteljskih objekata, strogo se zabranjuje i kupovima alkohola u prodavnicama tokom večernjih i noćnih sati! Simbolično, baš u istom danu kada su donete ove šerijatske odluke, srušena je i legendarna ćevabdžinica “Kod Nišlije”.

Ciljevi eksperimenta - saznati dokle se može ići sa zabranama svakodnevnih malih zadovoljstava koja život čine podnošljivim i prijatnijim; koliko se daleko može otići sa otuđivanjem ljudi; u kojoj meri se od nas mogu stvoriti poslušni roboti - sposobni da od ranog jutra sagore rmbajući za siću...

Kafana i druženje uz čašicu već vekovima su upisani u sam genetski kod ovdašnjih ljudi kao prostor opuštanja, učenja, flertovanja, slobodne razmene informacija, dogovora... Kod najnovijih zabrana, ne radi se čak ni o dodvoravanju i majmunskom imitiranju najnakaradnijih zakona EU - jer osim u Sloveniji i još nekoliko tradicionalno dosadnih zemalja, slična prohibicija nigde ne postoji. Naprotiv - nakon Holandije i Češke još nekoliko zemalja čak uvodi i zakone o slobodnoj upotrebi lakih droga. Da ne pominjemo euforiju, razuzdanost i noćni život po ulicama i pabovima Barselone, Atine, Ibice, Pamplone, Sen Tropea, pa čak i naizgled hladnog i suzdržanog Stokholma, Edinburga ili Minhena.

Da su galama i opijanje klinaca jedini problem, stvar bi se lako rešila. Zar već ne postoje propisi kojima se limitira jačina muzike u lokalima? Zar već nemamo zakon po kojem se zabranjuju prodaja i točenje alkohola maloletnicima?

Uostalom, postoji i vrlo jednostavan, jeftin, od davnina znan lek protiv buke – čepovi za uši! Za stotinak dinara u svakoj apoteci se mogu nabaviti vrlo prijatni, sunđerasti, voštani ili čepovi od memorijske pene - koji se lako prilađovaju obliku ušne školjke svih onih željnih duboke spavačke kome i pustinjske tišine. Još je antički pesnik Homer opevao grčkog junaka Odiseja koji posadi svog broda zaliva uši voskom, kako zanosna pesma morskih sirena ne bi odvela mornare u propast.

Čepovi se upotrebljavaju od vajkada, a postaju totalni svetski hit šezdesetih godina, nakon filma “Doručak kod Tifani” u kojem Odri Hepbern u čuvenoj sceni nosi masku za spavanje i elegantne plave čepove sa resama. Bio je to modni detalj za kojim je ludovala baš ona generacija koje se danas nalazi u godinama kada eto živci malo popuste i počne da smeta vesela mladalačka noćna graja - generacija koja pored novopečenih radnih robota surovog kapitalizma ima najviše primedbi na buku.

Da postoji stvarna volja da se pomogne onima koji žele tišinu, jednostavno bi se zatražilo od kafedžija da izdvoje koju siću od koje bi se komšijama koji to žele nabavili najmoderniji čepovi koji eliminišu samo perifernu buku, dok međuljudska komunikacija u stanovima ostaje neizmenjena. Čepovi bi mogli da imaju logotip lokala, što bi ugostiteljima ujedno bila i odlična reklama. Komunalna policija bi imala za zadatak da povremeno obilazi stanove i proverava jesu li stanari blagovremeno ugurali svoje čepove. Jer ako danas ne pristanete na čepove za uši, sutra će sigurno doneti i zakon kojim ćete biti obavezni da gurnete čep tamo gde biste najmanje želeli.

nisi ti džabe idol mladih.. :)

dzabe si ti mladih idol
posle svakog otchepljenja obavezno midol...

Ova prva slika me podsjetila ne jednu ne baš ugodnu knjigu. :D

nije ovo pisao idol mladih, nego onaj mojsilović bobić. idol mladih je ona budala što piše one horoskope.

a ova prva slika je iz knjige "hiljadu zašto, hiljadu zato".

ej, tjao, idole. naprchim te dole.

Ti si genije !

jes kurac...

Ja sam rakija- prestupnik. Nosim dobro sakrivenu pljoskicu i cimam u sitne sate ispred zgrada u kojima znam da žive nervozni penzioneri. Ponekad zaurlam ili im pozvonim na interfon namerno da bih ih probudio, i pobegnem. U kafanama namerno ostajem posle fajronta i cirkam sa alkos-konobaricom uz prigušena svetla i muziku rodnog kraja. Svašta radimo tu. Nikada me nećete uhvatiti, buahahahahaha. Nikada...

Kafa se pije, rakija se voli!

U Stokholmu (odnosno celoj Švedskoj) ne možeš da kupiš alkohol tokom vikenda, a radnim danima su veliki systembolaget-i otvoreni do 19h, manji do 17h ili tako nešto. Svi klubovi prestaju sa radom oko 3 ili najkasnije 4 ujutru i zabranjeno je piti na ulici.

A to što oni idu u kupovinu alkohola sa dvoje kolica i opreme se za ceo budući mesec samo jednom kupovinom, to je druga stvar.

Ko će se naći na novoj novčanici?

Nakon stručne procene da nam nedostaje novčanica koja bi popunila valutnu prazninu između hiljadu i pet hiljada dinara, ovih dana se očekuje štampanje najnovijih šuški. Najpre je planirano da to budu novčanice od 2000 dinara, ali se u poslednji čas neko tamo preračunao i ipak odlučio za netipične apoene od po 2500 dinara. U fazi je smišljanje idejnog rešenja novčanice, a pre svega bi valjalo izabrati lik ili temu koja bi se na njoj našla.

Poštovaoci naučnih disciplina već su proširili buvu da će se na novčanici naći veliki srpskih naučnik - ugledni građevinac, astronom, klimatolog i tvorac najtačnijeg kalendara Milutin Milanković. Ipak, saznajemo da konačna odluka još nije pala! Naime, Milanković se već našao na kovanici od dvadeset dinara, tako da postoje oni koji smatraju da bi valjalo izbeći ponavljanje, kao i to da imamo još mnogo uglednih ličnosti.

Građani ovih dana, kao nikada ranije, spekulišu ko bi to mogao biti, a dosta je i onih koji ističu svoje predloge za lik koji će nam se ponosno smeškati s voljenog parčeta ’artije.

Tako udruženje boraca predlaže da se na dvoipohiljadarki ponovo nađe drug Tito, a članovi jednog ravnogorskog udruženja, mada svesni da su im trenutno šanse male, predlažu da se na ovaj način konačko oda počast nepravedno skončanom generalu Draži. Opet, neki treći podrugljivo vele da su obe opcije totalni nonsens, i da se na novčanici mora naći lik pokojnog premijera Đinđića. Verujući svet se zgražava nad tim da se na novcu nađe političar, veleći da bi svakom popu bilo najmilije kada bi za svoje usluge naknadu dobijao u vidu novca sa likom blagopočivšeg patrijarha Pavla.

Ironiji skloni predali su komisiji predlog da se na novoj novčanici nađe lik izgladnelog otpuštenog radnika koji je ispušio u tranziciji i privatizaciji. Ova tema bila bi logičan naslednik nasmejanog udarnika Alije Sirotanovića koji je sa onih čuvenih deset dinara reprezentovao neku drugačiju eru.

Ljubitelji životinja nalaze da bi nova novčanica bila najlepša ukoliko bi se na njoj našla neka ugledna životinja, recimo legendarni majmun Sami, dok bi gurmani najviše voleli neko prasence – s jedne strane živo, a na poleđini pečeno s jabukom u ustima. Ili bar sarma, punjene paprike, burek...

Poklonici estrade predlažu neku od legendi narodne muzike, recimo Silvanu ili Tomu, dok ima i originalnih predloga kao što je specijalna edicija sa likom Šabana Bajramovića koja bi se koristila isključivo za plaćanje u kafanama.

Skloni teoriji zavere najradije bi stavili na novčanicu tamnu konturu osobe iz senke, koja bi predstavljala tajanstvenu ličnost koja upravlja našom sudbinom.

A evo još nekih od predloga: Ratko Mladić, Krkobabić, Katarina Rebrača, Šutanovac, Dačić u roze trikou, veverica „cipiripi“, Teofil Pančić, Keba Kraba, Paja i Jare, Branko kockica, policajac, Mica Trofrtaljka, vuvuzele, Karleuša, Ekrem i Vendi, Jezda, Mišković, gajba piva, „Guča“, truba i rakija – nasuprot „Exitu“, didžejevima i ekstaziju ili pet Cvijića koji se već nalazi na novčanici od petsto dinara (dakle 2500)...

I još nešto, narkomane živo interesuje da li će novčanica biti solidnog kvaliteta za bekstvo od stvarnosti putem šmrkanja opojnih droga, dok zabrinute za budućnost svih nas kopka da li će biti dovoljno meka da se iskoristi kao toalet papir, kada je posle štampanja još nekoliko tura novca inflacija totalno obezvredi.

hvala na korisnim informacijama - znaci sve ce jednog dana biti WC-papir - blago politicarima sto puno seru :-)))))

A hoće li biti solidnog kvaliteta???

biće ipak kovanica od 2.500 dindži u obliku dilda
i sve će biti zadovolj(e)ni

hah u ovoj frustraciji staviti dildo na novcanicu,
mac sa dve ostrice.
ooooo !

Šta sve ljudi ne puštaju u kuću

Budi me nekakav džumbus u sobi. Otvaram oči i prvo što ugledam je ogromna dlakava tufna. Ustuknem prema zidu i spazim da se u sobi nalazi divovski Boris Tadić. Toliko glomazan da mu pojedini udovi čak ispadaju kroz prozor. Verovatno čitavu tonu težak, kada bi se uspravio imao bi bar četiri metra u visinu. Nezgrapno se meškolji lomeći nameštaj i robotskim glasom mi se obraća sporo i razvučeno: „Ja se... ovom priiilikom... izviiinjavam... što sam te probudiiio...“. Počinje da se preznojava, sav je mastan i vlažan, postaje zagušljivo i klaustofobično...

Nekako se provlačim do kuhinje po malo kafe da se opasuljim. Kad tamo ogromni, predimenzionirani, king sajz Ivica Dačić! Sedi na sudoperi koja se već ulubila kao zgužvana limenka piva, prstima vadi poslednje ostatke hrane iz frižidera i ljutito se okreće pokretom brontosaurusa. Umašćen, musav, znojav i zajapuren strogim pogledom mi stavlja do znanja da je on jedini kuhinjski alfa mužjak i da mi je bolje da se istog trenutka gubim. Prestravljen zbunjeno otvaram vrata ostave, ali ih smesta zalupim kada iza njih spazim golemo krvavo oko čuvenog generala koji se ko zna kako spakovao u tako mali prostor. Potrčim ka dnevnoj sobi, ali je kroz predsoblje nemoguće proći pošto se tu čitavom dužinom i visinom zaglavila kolosalna guzica Nenada Čanka. Odlučim da izvučem sve one snoide koji mu vire iz bulje i kroz creva mu se nekako probijem dalje. Tamo sretnem još gomilu likova kojima se uljudno javim pre nego što mu izađem na usta koja ovaj srećom nikada ne zatvara. Uđem u kupatilo da se posle ovog proboja malo uljudim, ali ga je već okupirao neki nadmeni urbanoidni devojčurak koji pohotno trlja svoj gorostasni klitoris masturbirajući na sliku Milana Mladenovića. Poče da urla na mene: „Zatvori vrata seljačino!...  Vrati se tamo odakle si došao, keve ti. Moj WC si došo da zapišavaš!“.

Od svega mi u trenutku pripade muka te potrčim ka terasi na vazduh, ali već u dnevnoj sobi sretnem gomilu sveta koji se okupio oko mastodontske, preko dva metra visoke koze. Novinari, veterinari, sociolozi i ostali stručnjaci ponavljahu u čudu: „Ljudi, koza koja govori! Zna da kaže čitave tri reči. Kako je samo pametna! Kako je skandalozna!“.

„Ma sigurno je neka nameštaljka“, oglašavaju se oni skeptičniji. „Verovatno onaj iza nje govori iz trbuha ili tako nešto“.

„Ajde Jeco, ajde, kaži nešto“, a kozetina samo mekeće, ko onaj žabac iz crtaća. Digla nos i rešila da više ne priča. Učini mi se simpatičnom i priđem da je pomazim. Tek tad provalim koliko sam mali u odnosu na nju, do kolena sam joj. I samo što počeh da je milkim, ona stade da kenja po meni. Džinovski brabonjci tresnuše me po tintari ko đulad. Ošamućen izleteh na terasu, ali na njoj gorostasna tetovirana momčina koja kara u bulju nekog pešovana. Od siline njihove strasti terasa se potpuno iskrivila, armatura samo što ne popusti.

Jaoj, ne mogu više sve ovo da podnesem! Otrčim prema vratima stana. Hoću napolje! Ali ja sam tako mali i nebitan da ne mogu ni kvaku da dohvatim. Nekako i uspem da je doskočim, ali tada provalim da je zaključano. Pomislim da je sve ovo samo ružan san, ali ne - ovo je ipak najstvarnija java. Pokušavam i dalje da otvorim vrata, a sve ove grdosije, ljudine i titani me ovako nemoćnog i malog pritisli uz vrata i umiru od smeha. „Hohohoho! Rohohoho!“ - onako ogromni i teški valjaju se i skaču po stanu. Od te silne težine pod počinje da podrhtava, lusteri se tresu, pojavljuju se pukotine u zidovima. Izazvaše zemljotres! Sve se ruši. Izgibosmo!

E da si prijavio onog generala iz ostave, dobio bi deset miliončića pa bi sebi kupio novu king size kuću, i to sa bazenom i imanjem od ko zna koliko hektara! Ne bi žalio zbog zemljotresa i razvaljenog i uzurpiranog stana. Znači, mamac za njega je dobra turšija! Sada će i BIA početi da sprema zimnicu. :)

Granica mudrosti je sanjati toliko visoko da se san o potrazi za mudrošću u tome izgubi.

tako meni svaki dan. jedino ste mene napadaju monumentalni pisci. pijani.

Znaš kako ... sledeći put isključi televizor pre spavanja, da te vesti ne dočekaju pospanog

pazi, a ova koza pljunuta Karleuša.

Tužna nedelja za sve gatare, astrologe i ostale vidovnjake. U utorak se u večne akvarijume preselio naš kolega Paul, čuveni oktopod iz Oberhauzena koji se proslavio nepogrešivim predviđanjem rezultata utakmica na ovogodišnjem Mundijalu, između ostalog pogodivši i trijumf Španije u finalu, kao i bizarnu pobedu Srbije nad Nemačkom.

Autistični domaći mediji malo su pažnje posvetili ovom tužnom događaju - i to uglavnom u rubrikama namenjenim zanimljivostima. Ej, to zanimljivost? Umro najveći vidovnjak još od Nostradamusa, Tarabića i Baba Vange i njima to zanimljivo! Ma izem ti vic.

Ali tu nije kraj tužnim vestima vezanim za selebritise životinjskog sveta. U sredu je preminuo i Flafi, mrežasti piton dug preko sedam metara i težak 136 kilograma, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najduža ikad izmerena zmija.

Tuga životinjska ove nedelje i u Srbiji – umalo održan krvavi međunarodni turnir borbe pasa u Jokinoj banji kod Bogatića, ali i slučaj trovanja kragujevačke keruše Lene, još jedan u stravičnom nizu sve češćih surovosti nad životinjama. Odsečene šape, odrubljene glave, bacanje u reku, trovanja… Pa onda tobožnja zabrinutost, medijska i politička manipulacija obogaljenim i na smrt iskasapljenim životinjama… Boga molim da nesrećnoj keruši Mili ipak ne istetoviraju lik Borisa Tadića i logo B92 - bilo bi jako neukusno , a i mogla bi u nekom narednom naletu uličnog divljanja da prođe kao onaj nesrećni mamograf.

Siguran sam da je i Srbija prepuna vidovitih prasića, talentovanih žaba, neverovatnih vrana i zečeva s natprirodnim moćima. To je pravi dar, jer kad pogledate, tokom svetske istorije i nije bilo previše poznatih životinja. Zaboravimo na čuvene likove iz brojnih mitova (recimo vučica koja je odgajila Romula i Rema), bajki (vuk i tri praseta), crtaća (Miki i Šilja) ili filmova (Lesija je glumilo nekoliko škotskih ovčara, ulogu Bejba tumačilo je čak 48 prasića, dok je Spilbergova ajkula zapravo morska neman sklepana od lima).

Istina, ima više poznatih konja – recimo Incitat koji je živeo u mermernoj štali i koga je Kaligula čak imenovao za senatora; Damjanov Zelenko, konj najmlađeg od devetoro braće Jugovića; Šarac Kraljevića Marka, u konjskom svetu poznat i kao ljubitelj dobre kapljice... Najpoznatiji pas svakako je kosmonaut Lajka, najpoznatija ovca prvoklonirana Doli, dok je među majmunima nama najdraži Sami, šimpanza koja je više puta uspela da pobegne iz beogradskog zoo vrta. Mnoge životinje ogreble su se za slavu preko svojih vlasnika, čuvenih političara. Ko još ne zna za ono Obamino pseto, Rianino kučence, ofarbano čudo Zorice Brunclik, učili smo da je Titu na Sutjesci život spasao hrabri vučjak Luks; a pored svih njihovih brojnih mana, srpsku javnost najviše opsedaju Palmina žirafa Jovanča i Koštuničine mačke i sove. Ne zaboravimo da je i Sloba imao svoje omiljeno prasence, koje je eto u međuvremenu stasalo u pravog krmka.

Ljudi životinje koriste za hranu, za druženje, pomoć invalidima, eksperimente, proizvodnju lekova, kao radnu snagu, oružje, za zabavu, sport, ukras i statusni simbol, za potragu za narkoticima, nestalima i zatrpanima… Ali tu nije kraj! Dok u prvi plan poslednjih dana izbijaju neobjašnjive surovosti, negde u skrivenim kutovima toplih stanova, podruma i štala odvijaju se vrhunske romanse za koje saznaju tek doktori kada nešte krene naopako. Recimo kada se čobanin požali na sifilis, kada se doberman zaglavi u komšinici, ili kada riba lako sklizne ali teško izlazi iz ribe. Ljubav izgleda ipak ne zna za granice, pol, rod i vrstu.

 

sta koga briga sta ja stavljam u ribu. ponavljanje ipak nije majka.

http://obiteljski.com/portal/2010/10/trazio-pomoc-od-veterinara-nezadovoljan-seksualnim-odnosom-sa-dogom/#more-14881

Jebote koliko je truo ovaj lik, uopste ne razumem zbog cega bi neko pisao ovakve gluposti, i verovatno pritom tripovao da je kool, da je zajebao ceo svet, da je neponovljivi genije... Brate, bolje se vrati odakle si dosao, i gaji svoje koze, bices srecniji i ti i svi oko tebe!

Ja mislim da Tobić u ovom tekstu piše o onim nus-pojavama u seksualnom ponašanju koje zaista postoje, pisao on o njima ili ne. Ja sam, recimo, pre nekoliko godina čuo priču od prijatelja čiji je drug bio u vezi sa jednom lepom i pametnom devojkom. Taj njegov drug je dobio neku izraslinu na polnom organu, nijedan doktor ovde u Srbiji kod koga je išao nije umeo da identifikuje i dijagnostifikuje šta je u pitanju. Pošto je bio iz dobrostojeće porodice, otišao je čak u Nemačku na pregled gde mu je rečeno da je ta izraslina karakteristična za polna oboljenja koju imaju i prenose uglavnom psi. U početku je bio šokiran i zbunjen jer je znao da je seks upražnjavao samo sa svojom devojkom. A onda je sabrao dva i dva jer devojka je imala psa - dansku dogu. Dobro da je momak uopšte ostao psihički zdrav posle takvog saznanja, ali je verovatno načet. Svima je ispričao za devojku koju je voleo i ostavio, tako ju je kaznio, iako je tom pričom na izvestan način sramotio i sebe. Postoje razni oblici sexualnog ponašanja, ali neki su zaista odvratni i vređaju dostojanstvo ljudi. Ako se ćuti o nečemu, ne znači da se to nešto ne događa i ne postoji.

ma taj seksualni deo je ovde najmanje bitan
al što udaraš odmah na predsednika i naš jedini zdravi nezavisni medij?

lepo ti kaže onaj gore, seljačino, vrati se odake si došao, pa slušaj radio lozovik i jebi ovce

ps. da, a palma i koštunica su ti kul, je li?